PRIČE IZ PROŠLIH DANAKad je "Ćira" tutnjao kroz Srem...

Ovih dana aktuelna priča Beo-vozu koji će saobraćati od aerodroma „NikolaTesla“ do Nacionalnog fudbalskog stadiona, a kasnije i do Obrenovca, preko opštine Surčin, podsetila nas je da je voz nekada „tutnjao“ i našom ravnicom, saobraćajući od Batajnice do Boljevaca.

Parna lokomotiva “Ćira“ koja je nekada saobraćala uskim kolosekom Srema danas deluje kao sećanje na neki starovremenski film.

Da bismo više saznali o surčinskoj staroj železnici, zavirili smo u knjigu: „Sto godina železnice Jugoslavije, 1849-1949“ izdatoj 1951. godine.

Pruga normalnog koloseka Batajnica – Boljevci u dužini od 23,4 km izgrađena je i puštena u saobraćaj 28.1.1915. godine.

Pruga je prvobitno bila uskog koloseka, širine 0,76 metara, ali zbog oskudice u adekvatnom voznom parku za uzanu prugu, u tadašnjoj Austro-Ugarskoj, pruga je vrlo brzo, već u toku iste te 1915. godine, zamenjena prugom normalnog koloseka.

Pruga Batajnica - Boljevci je bila u eksploataciji do ukidanja pruge uzanog koloseka Obrenovac (i dalje prema Beogradu i Lajkovcu) - Zabrežje, ukinute u maju 1968. godine, kada se roba i putnici, vodenim putem prebacivala preko reke Save u obe smera.

U nekim ranijim vremenima, kada nije bio razvijen drumski saobraćaj, ovaj način kombinovanog pružno-rečnog transporta je bio svrsishodan.

Kasnije je sve to postalo nerentabilno, samim tim i ukinuto.

Najstarija pruga na teritoriji današnje Srbije, dužine 27 kilometara, otvorena je 1854. godine, tokom austrijske vlasti u Banatu. Ipak, počeci srpskih železnica vezuju se za Berlinski kongres dvadesetak godina kasnije.Tada se i Austrougarska, pored Srbije, obavezala da će njihovu železničku mrežu povezati sa srpskom prugom u nastajanju, čime bi se „dve pruge i dve civilizacije" susrele kod Beograda, vezom preko mosta na Savi.