SAVETIKako da se zaštitite od najezde krpelja? Mogu da budu izuzetno opasni!

Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" saopštio je da krpelji, koji su prisutni od ranog proleća do kasne jeseni, a najaktivniji su u maju i junu, mogu preneti različite zarazne bolesti, od kojih su najpoznatije Lajmska bolest i krpeljski encefalitis, kao i da su najbolje mere zaštite koje značajno smanjuju rizik od infekcije pravovremena zaštita, prepoznavanje uboda i pravilno uklanjanje krpelja.

U tom smislu, osobe treba da izbegavaju boravak u predelima u kojima ima krpelja, a ukoliko borave u prirodi preporučuje se da nose odeću svetlih boja dugih rukava i nogavica, nose zatvorenu obuću kao i da koriste repelente na otkrivenim delovima tela i kreću se pešačkim stazama.

Preporučuje se da se pregled kože na prisustvo krpelja vrši kako tokom boravka na području tako i nakon povratka kući, a tokom boravka na područjima gde ima krpelja preporučuju pregled kože na svaka tri do četiri sata.

"Krpelji traže vlažnu sredinu, pa iz tih razloga kada se vrši pregled kože na prisustvo krpelja preporučuje se da se pažnja posebno obrati na prepone, pazušne jame, predeo ispod grudi, pojasa, zatkolene jame, prednju i zadnju stranu ušne školjke i kožu iza uha. Kod dece pažljivo pregledati predeo glave (uključujući kosmati deo) i deo vrata", navodi se u saopštenju.

Dodaju da se kprelji mogu uneti u domaćinstvo putem odeće i kućnih ljubimaca zbog čega preporučuju da se odeća četka pre ulaska u kuću u cilju odstranjivanja krpelja koji kasnije mogu da pređu sa odeće na nekog od članova domaćinstva, kao i da se pre ulaska u kuću pregledaju kućni ljubimci zbog prisustva fiksiranih krpelja.

Ističu da nakon povratka iz prirode kupanje ili tuširanje unutar dva sata od ulaska u kuću doprinosi daljoj kontroli.

Ukazuju da osobe koje su zbog svog zanimanja, poput šumara, stočara i vojnika, potencijalno izložene ubodima krpelja treba da nose odeću impregniranu insekticidima (permetrin).

Navode i opšte mere zaštite od krpelja, kao što su redovno košenje trave, orezivanje žbunja i drveća i odstranjivanje opalog lišća u blizini kuća, parkova i izletišta.

Takođe, navode i da treba vršiti uništavanje sitnih glodara (rezervoara infekcije) sistematskim deratizacijama (suzbijanje glodara) u urbanim sredinama, kao i da treba sprovoditi akciju suzbiljanja krpelja na javnim zelenim površinama upotrebom insekticida od kraja aprila do oktobra meseca.

Ukoliko dođe do uboda krpelja, važno je javiti se lekaru u zdravstvenoj ustanovi u toku prvih 24 sata od uboda, jer je rizik od infekcije veći što je boravak krpelja na telu duži.

"Ubod insekta je bezbolan, a mesto uboda ne boli i ne svrbi", navodi se u saopštenju.

Krpelja bi trebalo izvaditi iz kože što pre, u toku prvih 24 časa nakon uboda, kako bi se smanjila verovatnoća prenosa infekcije i na mesto uboda krpelja ne treba stavljati nikakva hemijska sredstva (etar, alkohol, benzin).

"Ne pokušavati samostalno vađenje krpelja jer se pritiskom i gnječenjem mesta uboda krpelj može raskomadati, a rilica uvući u dublje slojeve kože. Ne nanositi vrh užarene cigarete, kreme i isparljiva ulja preko krpelja i zatim pokušavati vađenje, jer se u tim slučajevima povećava rizik od prenošenja infekcije. U zdravstvenoj ustanovi obučeno osoblje će krpelja izvaditi u celosti, uz dezinfekciju mesta intervencije", navodi se u saopštenju.

Dodaju da je važno zabeležiti dan uboda i dati osnovne epidemiološke podatke o ubodu krpelja radi utvrđivanja i praćenja prirodnih žarišta bolesti, kao i javiti se lekaru u slučajevima pojave crvenila na koži ili nekog drugog simptoma u periodu od nekoliko nedelja nakon uboda krpelja.

Govoreći o staništima krpelja, Batut navodi da se oni nalaze u šumovitim područjima gde je neobrađena vegetacija.

Krpelji prenose na ljude zarazne bolesti kao što su: Lajmska bolest, krpeljski encefalitis, Krimska-Kongo hemoragijska groznica, anaplazmoza, erlihioza, babezioza, Q groznica i rikecioze.