OTAC STRAHINJA ZA SURČIN24/7: Čovek danas vidi sve - osim prsta Božijeg u svom životu

Hristos kaže da je njegovo stado malo, ali izabrano - upravo tom rečenicom mogla bi da se opiše snažna poruka razgovora vođenog u porti Hrama Prepodobne Majke Paraskeve u Surčinu, svetinje koja vekovima svedoči veru pravoslavnog naroda na ovom prostoru.

U dvorištu hrama koji datira još sa početka XIX veka, uz podsećanje da je na tom mestu nekada postojala i stara brvnara-crkva, protojerej Strahinja Golijani, arhijerejski namesnik zemunski, ističe da je pravoslavlje u Surčinu prisutno najmanje tri stotine godina. Kroz istoriju, gde god je srpski narod dolazio, sa njim je dolazila i crkva - kao oslonac, utočište i čuvar identiteta.

- Ljudi tog vremena imali su snage, vere i mogućnosti da podignu ovakav hram u mnogo težim uslovima nego danas. Ovaj hram i danas svedoči veru raspetog i vaskrslog Hrista - poručuje on.

Poseban akcenat stavljen je na odnos savremenog čoveka prema veri u eri društvenih mreža i brzih informacija.

Sagovornik priznaje da današnji život nameće ubrzan tempo i da su telefoni i internet postali sastavni deo svakodnevice, naročito mladih.

- Za jednu sekundu danas možemo znati šta se dešava na drugom kraju sveta. Ljudi su povezaniji i informisaniji, ali smo istovremeno previše vremena poklonili ekranima i mrežama - kaže on.

Ipak, primećuje da sadržaji koji promovišu površnost i senzacionalizam privlače mnogo više pažnje od duhovnih tema.

- Beseda patrijarha ili dobrog sveštenika ima mali broj pregleda, dok provokativni sadržaji dostižu milionske brojke. To dosta govori o tome šta danas zaokuplja čoveka.

Uprkos tome, crkva ne odustaje od misije da dopre do ljudi, posebno mladih. Kako kaže, i sama crkva prati savremene tokove kroz internet stranice i društvene mreže, ali ostaje verna suštini - približavanju čoveka Hristu i veri.

- Mi treba svakog čoveka ponaosob da privodimo Bogu i da pokažemo da nije sve u ekonomiji, poslu i trci za novcem. Ljudi danas vape za mirom, utehom i blagoslovom.

Govoreći o savremenom čoveku, sagovornik ističe da se mnogi Boga sete tek onda kada ih snađu problemi i životne teškoće.

- Kad čoveku ide dobro, retko se seti i Boga i ljudi. Ali kada dođu muka i problemi, tada se mnogi okreću veri. Čak i oni koji tvrde da ne veruju.

Ipak, smatra da u tome nema ničeg lošeg.

- Ako je nevolja čoveka dovela Hristu, onda je to već početak spasenja. Crkva nikoga ne odbacuje. Ne postoji čovek koji će doći u crkvu, a da će mu neko reći: ‘Kasno si došao.’ Hristos je došao zbog grešnika, a ne zbog pravednika.

Kao primer Božje milosti navodi i poznatu jevanđelsku priču o razbojniku raspetom kraj Hrista, kojem je u poslednjem trenutku života obećan raj zbog iskrenog pokajanja.

- Bog prihvata svakoga ko mu iskreno priđe, makar i u poslednjem trenutku života.

Na kraju razgovora poslata je jasna poruka - da crkva i danas mora ostati mesto okupljanja, mira i istine u svetu punom buke, brzine i površnosti.

- Treba da se sabiramo u hramovima Božijim da bi stado Hristovo bilo veće, ali ne po broju, nego po istini, pravdi i ljubavi.